Spavaća soba za bolji san: prostor utiče na kvalitet odmora

Kada san nije dobar, prvi refleks je da se promeni dušek. Dušek jeste važan, ali kvalitet sna ne zavisi samo od onoga na čemu ležite, već i od prostorije u kojoj ležite: od temperature vazduha, količine svetla, zvuka, rasporeda i toga čemu sve ta prostorija služi. Odličan dušek u pretopoloj, svetloj sobi u kojoj se radi, gleda televizija i odlaže sve što nema drugo mesto neće pružiti san koji obećava.

‍

Spavaća soba je jedina prostorija u domu u kojoj se najvažnija radnja obavlja zatvorenih očiju. Zato se uređuje drugačije od ostatka stana - manje prema tome kako izgleda, a više prema tome kako se u njoj oseća telo. Ovaj tekst objašnjava uslove koji u spavaćoj sobi treba da budu obezbedjeni, kako se u njoj postavlja nameštaj i šta prostor, uprkos svemu, ne može da reši.

‍

‍

Temperatura: hladnije od ostatka stana

‍

Pred san, telesna temperatura prirodno blago opada, pa telo lakše tone u san u prostoriji koja tom procesu ne smeta. Za većinu ljudi, prijatna temperatura spavaće sobe je okvirno 16 do 19 °C - primetno niža od temperature dnevne sobe. Prostorija u kojoj je tokom grejne sezone 23 ili 24 stepena često znači nemirniji san, buđenje tokom noći i jutarnji umor.

‍

Praktično, to znači tri stvari. Krevet ne treba postaviti uz radijator, jer toplota koja dolazi direktno sa jedne strane remeti san i isušuje vazduh oko lica. Prostoriju je dobro provetriti desetak minuta pre spavanja. Posteljina treba da bude od materijala koji propuštaju vazduh: pamuk i lan; jer sintetika zadržava toplotu i vlagu uz telo.

‍

Vlažnost vazduha takođe ima ulogu: okvirno 40 do 60% je raspon u kojem se lakše diše, a sluzokoža se ne isušuje. Tokom grejne sezone, vazduh u stanu često padne ispod tog nivoa, pa ovlaživač u spavaćoj sobi ume da napravi primetnu razliku.

‍

‍

Svetlo: mrak noću, svetlo ujutru

‍

Svetlo je najjači signal po kome telo zna da li je dan ili noć. Uveče, svetlo - posebno ono sa izraženim plavim delom spektra, kakvo daju hladne LED sijalice i ekrani - odlaže lučenje melatonina, hormona koji pomaže uspavljivanju. Zato su za spavaću sobu važne dve stvari: kakvo svetlo u njoj gori uveče i koliko je mračna noću.

‍

Uveče, spavaća soba treba da ima toplo, nisko i prigušeno svetlo - noćne lampe sa abažurom, toplu belu svetlost od 2.700 K ili nižu, po mogućstvu sa prigušivačem. Plafonska svetiljka je u ovoj prostoriji najmanje važna: dok ležite, njeno svetlo pada pravo u oči.

‍

Noću, soba treba da bude što mračnija. Zavese ili roletne koje potpuno zamračuju prostoriju najviše pomažu u stanovima okrenutim ka uličnoj rasveti. Vredi obratiti pažnju i na sitne izvore svetla koji se lako previde - lampice na punjačima, televizoru i drugim uređajima. U potpunom mraku, čak je i mala tačka svetla primetna.

‍

Ujutru, korisno je da dnevno svetlo može lako da uđe. Zato je najpraktičnija kombinacija dva sloja: tanka lanena zavesa i tamnija zavesa ili roletna preko nje, pa sami birate koliko svetla puštate i kada.

‍

‍

Zvuk: meke površine smiruju prostor

‍

Spavaća soba sa tvrdim površinama: laminatom, golim zidovima, velikim prozorom bez zavesa; ima izražen odjek, pa i tihi zvuci deluju glasnije. Tekstil u prostoriji to menja: tepih pored kreveta, teške zavese, tapacirano uzglavlje ili pliš paneli na zidu iza kreveta, upijaju deo zvuka i čine prostor mirnijim.

‍

Jednu stvar je, međutim, važno znati: meke površine smanjuju odjek unutar sobe, ali ne zaustavljaju zvuk koji dolazi spolja ili od komšija. Za buku sa ulice najviše pomažu kvalitetni prozori i debele zavese; za zvuk koji prolazi kroz zid, rešenje je u zvučnoj izolaciji, ne u nameštaju.

‍

‍

Gde stoji krevet

‍

Raspored spavaće sobe počinje od kreveta, a nekoliko pravila čini veliku razliku.

‍

Uzglavlje uz pun zid. Krevet je najmirniji kada je uzglavlje oslonjeno na zid bez prozora i vrata. Krevet ispod prozora je izložen promaji, hladnoći stakla i svetlu koje prvo pada na lice.

‍

Pogled ka vratima. Mnogi ljudi se osećaju mirnije kada iz kreveta vide vrata, a da nisu u njihovoj direktnoj liniji. Krevet postavljen tako da su vrata iza uzglavlja ili da se otvaraju pravo prema glavi najčešće deluje manje prijatno.

‍

Prostor sa strane. Sa svake strane sa koje se ustaje treba da ostane najmanje 60 do 70 cm slobodnog prostora. Kod bračnog kreveta, to važi za obe strane; inače jedna osoba svake večeri ulazi u krevet preko druge.

‍

Ormar koji se otvara bez prepreka. Ispred klasičnog ormara potrebno je 50 do 60 cm za otvaranje vrata. Ako toliko prostora nema između ormara i kreveta, klizni ormar je logičniji izbor.

‍

‍

Krevet, dušek i jastuk

‍

Visina kreveta je detalj koji se retko proverava, a oseća se svakog jutra. Gornja ivica dušeka treba da bude na visini na kojoj, kada sednete na ivicu kreveta, stopala ravno dodiruju pod, a kolena su u nivou kukova - kod većine odraslih, to je okvirno 50 do 60 cm od poda. Noćni stočić treba da bude u visini gornje ivice dušeka ili nekoliko centimetara iznad, da čaša vode i knjiga budu na dohvat ruke bez pridizanja.

‍

O izboru dušeka - tvrdoći, visini i materijalima - detaljno smo pisali u tekstu Kako izabrati dušek. Ovde je važno dodati samo jedno: dušek i jastuk rade zajedno. Jastuk treba da drži vrat u produžetku kičme, pa njegova visina zavisi od položaja u kojem spavate. Onima koji spavaju na boku potreban je viši i čvršći jastuk, onima koji spavaju na leđima, srednji, a onima koji spavaju na stomaku, nizak. Jastuk se troši brže od dušeka i najčešće ga vredi zameniti na svakih jednu do dve godine.

‍

‍

Posteljina: tkanina koju dodirujete cele noći

‍

Posteljina je tkanina sa kojom ste u kontaktu duže od bilo koje druge - sedam ili osam sati svake noći. Zato je materijal važniji od dezena.

‍

Pamuk je najčešći izbor, ali se razlikuje po tkanju. Perkal je mat, hrskav na dodir i prohladniji, pa odgovara onima kojima je noću toplo. Pamučni saten je gladak, blago sjajan i nešto topliji, pa je prijatniji u hladnijim mesecima.

‍

Lan je najprohladniji i najbolje odvodi vlagu, pa je idealan za leto i za one koji se noću znoje. U početku je grublji, ali sa svakim pranjem postaje mekši.

‍

Posteljinu vredi menjati svakih nedelju do dve nedelje, a pokrivač prilagođavati godišnjem dobu - lakši leti, topliji i teži zimi - umesto da se ista težina koristi tokom cele godine.

‍

‍

Mir za oko

‍

Čak i kada su oči zatvorene, ono što ste videli pre spavanja ostaje sa Vama. Prostorija u kojoj na stolici stoji gomila odeće, na noćnom stočiću desetak predmeta, a u uglu radni sto sa laptopom, teško prelazi u režim odmora.

‍

Zato spavaćoj sobi najviše odgovara zatvoreno odlaganje - ormar i komode sa vratima i fiokama, umesto otvorenih polica; kao i noćni stočić sa fiokom, na kome stoji samo ono što je zaista potrebno uveče. Boje su ovde najbolje mirne i prigušene: tople neutralne nijanse, prigušeni zemljani tonovi, ništa jarko na velikim površinama.

‍

Ako spavaća soba mora da služi i kao radni prostor, radni deo vredi vizuelno odvojiti - ormarom, paravanom ili makar tako da sto nije u liniji pogleda iz kreveta. Televizor u spavaćoj sobi je stvar izbora, ali vredi znati da ekran neposredno pred spavanje radi protiv svega ostalog u ovom tekstu.

‍

‍

Šta prostor ne može da reši

‍

Ovaj odeljak je važan jer se o snu danas mnogo priča prodaje.

‍

Nijedan nameštaj ne leči nesanicu. Dobro uređena spavaća soba stvara uslove za kvalitetan san, ali ne rešava probleme koji imaju drugi uzrok. Ako uprkos dobrim uslovima nedeljama teško zaspite ili se budite umorni, o tome vredi razgovarati sa lekarom.

‍

Skup dušek ne popravlja loš prostor. Ni najbolji dušek u pretopoloj, svetloj i bučnoj sobi neće pružiti san koji obećava. Pre nove kupovine, vredi proveriti temperaturu, svetlo i vazduh; to su najjeftinije promene sa najvećim efektom.

‍

Veći krevet nije uvek bolji izbor. Krevet širine 180 cm u sobi u kojoj sa strane ostaje po 40 cm lošiji je izbor od kreveta širine 160 cm sa po 70 cm prostora sa obe strane, jer svako leganje i ustajanje postaje provlačenje.

‍

Oznake poput „ortopedski" ne garantuju ništa. Kao što smo objasnili u tekstu o dušecima, to nije standardizovan termin. Važno je kako dušek odgovara Vašem telu, ne kako se zove.

‍

‍

Kratko: šta je potrebno spavaćoj sobi

‍

1. Temperatura od 16 do 19 °C, vlažnost od 40 do 60% i provetravanje pred spavanje.

2. Mrak noću - zavese koje zamračuju i nijedna lampica uređaja; toplo, prigušeno svetlo uveče.

3. Meke površine - tepih, zavese, tapacirano uzglavlje, za manje odjeka.

4. Krevet uz pun zid, sa pogledom ka vratima i 60 do 70 cm prostora sa strane.

5. Gornja ivica dušeka na 50 do 60 cm od poda, noćni stočić u istoj visini.

6. Jastuk prema položaju spavanja, zamenjen na svakih jednu do dve godine.

7. Posteljina od pamuka ili lana, menjana na jednu do dve nedelje.

8. Zatvoreno odlaganje i mirne boje - što manje vizuelne buke.

‍

‍

Zašto se krevet i dušek biraju uživo

‍

Kod spavaće sobe, više od bilo koje druge prostorije, odluka se donosi telom. Visina kreveta, čvrstina dušeka, visina jastuka i dodir posteljine ne mogu se proceniti sa fotografije.

‍

Zato u Salonu DAB savetujemo da krevet i dušek pogledate i osetite uživo, a da posteljinu izaberete dodirom. Ponesite i mere spavaće sobe, sa položajem prozora, vrata, radijatora i ormara, pa ćemo zajedno proveriti koja veličina kreveta i koji raspored ostavljaju dovoljno prostora za miran san.

‍

‍

Uređujete spavaću sobu i niste sigurni koji krevet i raspored joj odgovaraju? Pošaljite nam mere sobe, sa položajem prozora, vrata i radijatora, pa ćemo Vam predložiti veličinu kreveta i raspored koji ostavljaju dovoljno mesta za miran san.