Minimalizam ili topli maksimalizam

Prethodnu deceniju obeležio je minimalizam: prazne površine, beli zidovi i prostor u kome gotovo ništa ne stoji na vidiku. Poslednjih godina, klatno se vratilo na drugu stranu. Prema istraživanju platforme 1stDibs, sprovedenom među dizajnerima enterijera širom sveta, maksimalizam i eklektičan stil su danas stilovi koje njihovi klijenti najčešće žele - prostori puni knjiga, umetnosti, boje, dezena i predmeta sa pričom.

‍

Rasprava između ova dva pravca obično se vodi kao pitanje ukusa. Zapravo, to je pitanje načina života: koliko stvari posedujete, koliko ih koristite, koliko mesta imate da ih odložite i koliko Vas umara ono što vidite. Oba stila mogu da budu dobra i oba propadaju na isti način kada se biraju zbog izgleda, a ne zbog toga kako se u njima živi. Ovaj tekst objašnjava šta svaki pravac zaista podrazumeva, kako da prepoznate koji je Vaš i koja pravila važe bez obzira na to koji izaberete.

‍

‍

Šta je zapravo minimalizam

‍

Minimalizam se najčešće pogrešno shvata kao praznina. U stvari, minimalizam je izbor: manje komada, ali boljih i prostor u kome je vidljivo samo ono što ima razlog da bude vidljivo.

‍

Ključna stvar koju fotografije minimalističkih enterijera ne pokazuju jeste da takav prostor zahteva mnogo zatvorenog odlaganja. Stvari ne nestaju - one su u ormarima, komodama i fiokama. Minimalizam ne nastaje bacanjem, već odlaganjem. Stan bez dovoljno zatvorenog prostora za odlaganje ne može dugo da ostane minimalistički, ma koliko se trudili.

‍

Minimalizam ima i svoje zamke. Prostor sa malo tekstila i mnogo tvrdih površina ima izražen odjek i ume da deluje hladno. U domaćinstvu sa malom decom, prazne površine se brzo popune, pa održavanje praznine postaje svakodnevni posao. Najbolje funkcioniše kod ljudi kojima vizuelni mir zaista prija, u manjim stanovima gde svaki komad mora da opravda svoje mesto i u prostorima u kojima je odlaganje dobro rešeno.

‍

‍

Šta je topli maksimalizam

‍

Maksimalizam nije nered. Topli maksimalizam je prostor bogat slojevima - knjigama, umetnošću, keramikom, nasleđenim komadima, bojom i dezenom; ali u kome svaka od tih stvari ima mesto i razlog. Razlika između bogatog prostora i pretrpanog nije u broju predmeta, već u tome da li su izabrani ili su se samo nakupili.

‍

Dobar maksimalistički prostor se sakuplja godinama, ne kupuje se u jednom danu. Predmeti u njemu govore nešto o ljudima koji tu žive: knjige koje se zaista čitaju, slike koje nešto znače, stvari donete sa putovanja. Upravo ta lična priča ga razlikuje od prostora koji je samo napunjen dekoracijom.

‍

Zamke maksimalizma su praktične. Više predmeta znači više prašine i više vremena za održavanje. U maloj prostoriji, previše vizuelnih detalja brzo postaje zamorno. Površine koje su potpuno prekrivene predmetima prestaju da budu upotrebljive - na klub sto na kome stoji dvadeset stvari ne može se spustiti šolja.

‍

‍

Pravo pitanje nije koliko stvari posedujete, već koliko toga je vidljivo

‍

Engleski dizajner Vilijam Moris je još 1880. godine savetovao da u kući ne držite ništa za šta ne znate da je korisno ili ne verujete da je lepo. To pravilo i danas rešava raspravu između minimalizma i maksimalizma bolje od bilo koje mode.

‍

Prevedeno u praksu: svaka stvar koja je na vidiku treba da bude ili korisna, ili voljena - sve ostalo zahteva zatvoreno mesto. Minimalista će na vidiku držati malo stvari. Maksimalista će držati mnogo, ali u oba slučaja, ono što je vidljivo je izabrano, a ono što nije izabrano je odloženo.

‍

Iz toga proizlazi i prava mera koliko stvari je jednom prostoru potrebno: onoliko koliko ima mesta da se odloži. Problem većine stanova nije stil, već nesklad između količine stvari i količine prostora za njihovo odlaganje.

‍

‍

Pravila koja važe za oba stila

‍

Bez obzira na to koji pravac Vam je bliži, nekoliko pravila određuje da li će prostor delovati promišljeno ili pretrpano.

‍

Prostor za odlaganje ne puniti do kraja. Ormari, komode i police deluju uredno i ostaju funkcionalni kada su ispunjeni otprilike do 80%. Prostor koji ostaje slobodan je rezerva za stvari koje će tek doći, a uvek dolaze.

‍

Grupisati, a ne rasipati. Deset predmeta raspoređenih po celoj prostoriji deluje kao nered. Istih deset predmeta grupisanih na dva ili tri mesta deluju kao kolekcija. Grupe od tri ili pet predmeta, različitih visina, oko prima lakše od parnog niza istih veličina.

‍

Ostaviti svakoj površini mesto za upotrebu. Na noćnom stočiću mora da ima prostora za čašu vode, na klub stolu za šolju, na komodi u predsoblju za ključeve... Površina koja je potpuno prekrivena dekoracijom, više ne služi svojoj nameni.

‍

Slike na zidu postaviti u visinu očiju. Središte slike ili grupe slika najbolje stoji na oko 145 do 150 cm od poda. Kod grupe slika na jednom zidu, razmak između ramova od 5 do 8 cm drži grupu na okupu, umesto da se raspadne u pojedinačne komade.

‍

Na otvorenim policama ostaviti prazan prostor. Polica ispunjena od ivice do ivice deluje kao magacin. Kada je bar trećina police slobodna, a knjige su kombinovane sa nekoliko predmeta, ista polica deluje kao deo enterijera.

‍

‍

Kako da prepoznate šta je Vaše

‍

Umesto da birate stil prema slikama koje Vam se dopadaju, vredi se zapitati nekoliko stvari o tome kako zaista živite.

‍

- Kako se osećate u prostoru punom detalja posle napornog dana? Ako Vam vizuelna punoća prija, maksimalizam je verovatno Vaš. Ako Vas umara, mirniji prostor će Vam doneti više odmora.

- Šta zaista sakupljate? Ako imate knjige, umetnost ili predmete do kojih Vam je stalo, prostor koji ih skriva neće biti Vaš dom, već izlog.

- Koliko vremena želite da provodite u održavanju i čišćenju? Svaki predmet na vidiku zahteva brisanje prašine. To nije stvar koja ide protiv maksimalizma, ali jeste realnost o kojoj vredi razmisliti.

- Ko još živi u prostoru? Deca i kućni ljubimci menjaju računicu, pa minimalizam zahteva više discipline, a maksimalizam više pažnje.

- Koliko prostora za odlaganje imate? Ovo pitanje odlučuje više od svih ostalih.

‍

Većina ljudi ne pripada potpuno ni jednom ni drugom pravcu, već je negde između. To je sasvim u redu i najčešće daje najprijatniji prostor: mirnu osnovu i nekoliko mesta na kojima se lična priča slobodno širi.

‍

‍

Gde nameštaj odlučuje

‍

Nameštaj je okvir u kome se ova odluka sprovodi i to u oba smera.

‍

Minimalizam zahteva nameštaj sa mnogo zatvorenog odlaganja - ormare, komode i regale sa vratima i fiokama i nameštaj vrhunske izrade, jer kada je komada malo, svaki se vidi. Topli maksimalizam zahteva nešto drugo: mirnu, neutralnu osnovu, na kojoj predmeti, knjige i umetnost mogu da dođu do izražaja. Garnitura od tople neutralne tkanine i jednostavan regal daju kolekciji prostor; garnitura sa izraženim dezenom i ukrašen regal počinju sa njom da se takmiče.

‍

U oba slučaja, pravilo je isto: nameštaj se bira prema onome što treba da odloži i istakne, a ne prema stilu sa fotografije.

‍

‍

Kada nijedan stil nije rešenje

‍

Ovaj odeljak je važan jer se ova rasprava često koristi da se reši problem koji zapravo nije stilski.

‍

Kada stvari ima više od prostora za njihovo odlaganje. Ovo je najčešći slučaj i nijedan stil ga ne rešava. Minimalizam ne može da postoji bez odlaganja, a maksimalizam bez odabira postaje nered. Rešenje je odlaganje ili manje stvari.

‍

Kada se maksimalizam kupuje. Prostor napunjen dekoracijom kupljenom za jedan vikend, da bi „izgledao kao sa slike", nema ono što maksimalizam čini lepim - ličnu priču. Previše dekoracije bez razloga opterećuje prostor; pravi detalji ga zaokružuju.

‍

Kada je minimalizam izgovor za bacanje dobrih stvari. Kvalitetan nasleđeni komad ili dobar nameštaj ne treba menjati samo zato što ne odgovara trenutnoj predstavi o praznini.

‍

Kada se bira prema trendu. Danas je maksimalizam popularniji kod dizajnera; pre deset godina bio je minimalizam. Klatno će se ponovo pomeriti. Prostor u kome živite treba da prati Vaš način života, ne smer klatna trendova.

‍

‍

Kratko: kako pristupiti

‍

1. Na vidiku samo ono što je korisno ili voljeno, sve ostalo u zatvorenom odlaganju.

2. Količinu stvari uskladite sa prostorom za odlaganje - to je prava mera koliko prostoru treba.

3. Odlaganje punite do oko 80%, da ostane mesta za ono što dolazi.

4. Grupišite predmete u grupe od tri ili pet, umesto da ih rasipate.

5. Ostavite svakoj površini mesto za upotrebu.

6. Slike na 145 do 150 cm, sa razmakom od 5 do 8 cm u grupi.

7. Nameštaj birajte prema stilu života: zatvoreno odlaganje za minimalizam, mirna osnova za topli maksimalizam.

‍

‍

Zašto se počinje od onoga što treba odložiti

‍

Odluka između minimalizma i maksimalizma najčešće se donosi gledanjem fotografija. Mnogo korisnije je početi od drugog kraja - od popisa onoga što zaista posedujete i što treba negde da stoji: garderobe, posteljine, knjiga, posuđa, dečijih stvari, opreme za hobije. Kada znate koliko stvari ima, znate i koliko odlaganja Vam je potrebno, a tek tada i koliko slobode imate u tome šta ostaje na vidiku.

‍

Zato u Salonu DAB savetujemo da pri planiranju nameštaja razmislite pre svega o odlaganju: koliko ormara, komoda i fioka zaista zahteva Vaš način života. Kada to pitanje bude rešeno, minimalistički i topli, slojeviti prostor postaju mogući, jer obe vrste prostora zavise od istog: od toga da svaka stvar ima svoje mesto.

‍

‍

Uređujete prostor i niste sigurni koliko Vam je odlaganja potrebno? Pošaljite nam mere prostorije i kratak opis onoga što treba da stane, pa ćemo Vam predložiti nameštaj koji Vašim stvarima daje mesto, bez obzira na to koji stil Vam je bliži.