Dečija soba je jedini prostor u domu koji se menja brže nego što se nameštaj troši. Dete od tri godine i dete od deset godina imaju potpuno različite potrebe, po visini, po načinu na koji koriste prostor, po tome šta soba treba da im omogući. Zato je opremanje dečije sobe potpuno drugačiji zadatak od opremanja bilo koje druge prostorije: ne bira se nameštaj koji će danas izgledati lepo, već nameštaj koji će pratiti dete kroz nekoliko godina razvoja i pritom mu biti bezbedan na svakom koraku.

‍

Ovaj tekst priča o sobi za dete predškolskog i školskog uzrasta (otprilike 3 do 12 godina), jer je to period u kojem se dečija soba najčešće oprema i menja. Logika je jednostavna: soba treba da podrži ono što dete radi sada, ali i da ostavi prostor za ono što će raditi za dve-tri godine.

‍

Krevet: prvo bezbednost, pa sve ostalo

‍

Krevet je centar dečije sobe i komad kod kojeg bezbednost ima apsolutni prioritet. Za uzrast od oko tri godine, prelazak sa kreveca na "pravi" krevet znači da dete prvi put spava bez ograde, pa krevet treba da bude nizak, da eventualni pad ne bi bio opasan i po mogućstvu sa zaštitnom ogradom (stranicom) bar u prvom periodu.

‍

Sve ivice kreveta treba da budu zaobljene, bez oštrih uglova na visini na kojoj dete trči i igra se. Konstrukcija mora biti stabilna i čvrsta; krevet ne sme da se klima ni da škripi, jer deca krevet ne koriste samo za spavanje nego i za penjanje, skakanje i igru. Materijali treba da budu bezbedni za decu: lakovi i premazi bez štetnih isparenja, uz glatko obrađene površine.

‍

Kada dete poraste, krevet sa fiokama za odlaganje ili krevet na sprat (za stariji uzrast, uz čvrste i bezbedne merdevine i ogradu) rešavaju problem prostora. Standardna dužina dečijeg kreveta je oko 160cm za manju decu i 190-200cm za stariju, što znači da krevet kupljen za desetogodišnjaka već može biti pune dužine i pratiti ga u tinejdžerskim godinama.

‍

Radni sto: raste sa detetom ili se menja

‍

Ovde do izražaja dolazi tema koja se provlači kroz celu dečiju sobu, nameštaj koji prati rast deteta. Radni sto je najbolji primer.

‍

Dete od šest godina i dete od dvanaest nemaju istu visinu, pa nemaju ni istu ergonomiju za stolom. Sto i stolica koji su adekvatni za prvaka su za šest godina starije dete premali: kolena udaraju o sto, leđa se grbe, a loše držanje za stolom u godinama kada se kičma razvija nije bezazleno. Dva pristupa rešavaju ovaj problem:

- Podesivi sto i stolica koji se po visini prilagođavaju rastu deteta, pa jedan komad traje više godina. Skuplji su na početku, ali se isplate jer se ne menjaju.

- Sto standardne visine sa podesivom stolicom i osloncem za noge; jeftinije rešenje gde se prilagođava samo stolica, uz podlogu za stopala da noge ne bi visile.

‍

Pravilo za ergonomiju važi i ovde: kada dete sedi, stopala treba da budu ravna na podu (ili osloncu), a kolena u nivou kukova, dok su laktovi otprilike u visini ploče stola. Sto postavljen blizu prirodnog svetla, sa dovoljno prostora za sveske i opremu, čini razliku između mesta gde dete rado uči i mesta koje izbegava.

‍

Ormar i odlaganje: u visini deteta

‍

Dečiji ormar ima jedan zahtev koji se kod odraslih ne postavlja: deo njega treba da bude u visini deteta, da bi dete moglo samo da dohvati svoje stvari i da uči o redu od malih nogu. Police i šipke za kačenje na dohvat ruke, fioke koje dete može samo da otvori, kutije i korpe za igračke do kojih dolazi bez pomoći, sve to gradi samostalnost.

‍

Kao i krevet, ormar mora biti stabilan i osiguran od prevrtanja. Visok ormar ili polica koju dete može da povuče na sebe je realan rizik, zato se viši elementi u dečijoj sobi pričvršćuju za zid. Ovo je mera koja se često previdi, a kod dece koja se penju po nameštaju je od suštinskog značaja.

‍

Količina odlaganja u dečijoj sobi po pravilu se potceni. Deca akumuliraju stvari, (igračke, knjige, opremu za školu i hobije) brže nego što odrasli očekuju, pa je velikodušno odlaganje (ispod kreveta, u ormaru, u otvorenim policama i zatvorenim kutijama) ulaganje koje se isplati.

‍

Prostor za igru: prostor koji se ne popunjava nameštajem

‍

Greška koju je lako napraviti je popuniti dečiju sobu nameštajem do kraja. Deci je potreban prazan prostor; pod na kojem se igraju, grade, šire stvari i kreću se. Soba pretrpana nameštajem oduzima detetu upravo ono što mu je najviše potrebno u datim godinama.

‍

Zato se dečija soba planira tako da se ostavlja otvorena površina poda, najčešće u centru ili uz jednu stranu sobe, slobodna za igru. Nameštaj se raspoređuje uz zidove, a sredina ostaje detetu. Ovo je i bezbednosno pitanje: manje nameštaja u zoni kretanja znači manje ivica i uglova koje dete može da zakači dok trči.

‍

Zašto ne treba preplaćivati "tematski" nameštaj

‍

Ovaj odeljak ide protiv jedne od najčešćih i najskupljih grešaka u opremanju dečije sobe.

‍

Tematski nameštaj: krevet u obliku autića, ormar sa princezama, sto sa likovima iz crtaća itd. deluju kao pun pogodak jer se detetu trenutno sviđaju. Problem je taj da se detetu takve stvari sviđaju sada, u uzrastu koji traje jako kratko. Dete koje sa četiri godine obožava određeni crtać, sa sedam ga se stidi, a sa deset ga ne podnosi. Tematski krevet kupljen za četvorogodišnjaka postaje izvor svađe za dve do tri godine, a zato što je krevet skup komad, nerado se menja.

‍

Pametniji pristup je neutralan, kvalitetan nameštaj koji traje, uz tematiku u jeftinim, lako zamenljivim detaljima (posteljina, jastuci, posteri, nalepnice, tepih). Tako dete dobija sobu koja je "njegova" i odražava trenutna interesovanja, ali se ta interesovanja menjaju kroz detalje od nekoliko hiljada dinara, a ne kroz krevet od nekoliko desetina hiljada. Nameštaj ostaje, tematika se menja sa detetom.

‍

Isto pravilo važi i za boje: neutralan ili umireno obojen nameštaj ostavlja slobodu da se soba "preuredi" kroz tekstil i dekoraciju kako dete raste, bez nove velike kupovine.

‍

Kako pristupiti

‍

1. Krevet birajte prema bezbednosti i dužini - nizak i sa ogradom za mlađe, pune dužine (190-200cm) za starije da traje duže.

2. Radni sto rešite kroz podesivost - bilo podesiv sto, bilo standardni sto sa podesivom stolicom i osloncem za noge.

3. Odlaganje postavite na visinu deteta i osigurajte visoke elemente od prevrtanja.

4. Ostavite prazan prostor za igru - ne popunjavajte sobu nameštajem do kraja.

5. Neutralan nameštaj, tematika u detaljima - ne preplaćujte tematski nameštaj koji dete preraste.

‍

Zašto se dečija soba bira pažljivije nego što se to prvobitno misli

‍

Dečija soba se često oprema brzo i emotivno; bira se ono što je slatko, ono što se detetu trenutno sviđa, ono što lepo izgleda na slici. Ipak, soba koja treba da prati dete kroz nekoliko godina razvoja, da mu bude bezbedna dok raste i da podrži san, učenje i igru, zaslužuje istu pažnju kao i svaki drugi prostor u domu, pa možda i više, jer se u njoj svakodnevno dešava nešto jako važno: detinjstvo.

‍

Zato u Salonu DAB savetujemo da se dečija soba planira sa merama i sa pogledom unapred - koliko dete ima godina sada, šta će mu trebati za dve-tri godine, koliko prostora ima za igru, koji elementi moraju biti bezbedni i osigurani. Sajt Vam služi da pogledate opcije; konačan izbor se radi sa svešću o tome da nameštaj treba da prati dete, a ne da se menja svake druge godine.

‍

Opremate dečiju sobu i niste sigurni šta da izaberete da traje kroz nekoliko godina? Pošaljite nam mere sobe i uzrast deteta, pa ćemo Vam predložiti raspored i komade koji prate dete, sa pažnjom na bezbednost i prostor za igru.