Osvetljenje: kako slojevito svetlo menja prostor

Garnitura se bira nedeljama, boja zidova danima, a svetlo najčešće nikako; prostorija dobije jedan luster na sredini plafona i time se smatra osvetljenom, a upravo od svetla zavisi kako će sve ostalo izgledati. Pod jednim jakim izvorom sa plafona, najpažljivije izabrana garnitura deluje jednodimenzionalno, drvo gubi toplinu, a dnevna soba dobija atmosferu čekaonice. Pod dobro raspoređenim svetlom, isti taj nameštaj izgleda onako kako je izgledao u trenutku kada ste ga izabrali.

‍

To nije sitnica. Od oktobra do marta, veći deo vremena koji provodite kod kuće, provodite pod veštačkim svetlom. Zato osvetljenje menja doživljaj prostora više nego bilo koji pojedinačni komad nameštaja i zato ga vredi planirati jednako pažljivo. Ovaj tekst objašnjava kako se svetlo gradi u slojevima, koliko ga je potrebno, na kojoj visini se postavlja i koje greške najčešće kvare i najbolje uređen prostor.

‍

‍

Zašto jedno svetlo na plafonu nije dovoljno

‍

Centralni izvor svetla na plafonu ima tri problema koja nijedan luster, ma koliko lep, ne može da reši.

‍

Prvo, svetlo pada odozgo i ravnomerno, pa briše senke koje prostoru daju dubinu - tekstura tkanine, drveta i reljef zida postaju nevidljivi. Drugo, osvetljen je centar prostorije, dok uglovi ostaju tamni, pa soba deluje manja nego što zapravo jeste. Treće, jedno svetlo može biti samo jednog intenziteta u jednom trenutku - dovoljno jako za čitanje je prejako za odmor, a dovoljno prigušeno za odmor je premalo za bilo šta drugo.

‍

Rešenje nije jači luster, već više izvora svetla, raspoređenih po svrsi i po visini.

‍

‍

Tri sloja svetla

‍

Dobro osvetljen prostor gradi se od tri sloja, od kojih svaki ima svoju ulogu.

‍

Opšte svetlo obezbeđuje osnovnu vidljivost u celoj prostoriji - da se možete bezbedno kretati i snaći. To su plafonska svetiljka i zidne lampe koje osvetljavaju plafon ili zid. Opšte svetlo treba da bude meko i ravnomerno, a ne zaslepljujuće.

‍

Radno svetlo osvetljava mesto na kome se nešto radi: čitanje u fotelji, kuvanje na radnoj ploči, rad za stolom, šminkanje ispred ogledala. Ovo svetlo je usmereno, jače je i postavljeno blizu zadatka - podna lampa pored fotelje, svetlo ispod kuhinjskih elemenata, lampa na radnom stolu.

‍

Akcentno svetlo ističe ono što želite da se vidi: zid sa panelima, policu sa keramikom, sliku, biljku, teksturu kamena. Ovo je sloj koji prostoru daje dubinu i atmosferu, a najčešće ga u domovima nema.

‍

Pravilo koje dizajneri često koriste glasi: svaka prostorija treba da ima najmanje tri izvora svetla, na različitim visinama - jedno visoko, jedno u visini očiju i jedno nisko. Svetlo koje dolazi sa više strana i sa različitih visina stvara ravnotežu senki, pa prostor deluje prirodno, a ne scenski uredjeno.

‍

‍

Koliko svetla je potrebno

‍

Količina svetla na površini meri se u luksima (lx), a snaga izvora u lumenima (lm). Okvirne preporuke za dom:

‍

- dnevna soba, opšte svetlo: 100 do 200 lx;

- čitanje, mesto u fotelji ili krevetu: 300 do 500 lx;

- kuhinjska radna ploča: 300 do 500 lx;

- spavaća soba, opšte svetlo: 100 do 150 lx;

- ogledalo u kupatilu ili predsoblju: 300 do 500 lx.

‍

Za grubu računicu, luks je približno jednak broju lumena podeljenom kvadraturom površine. Na primer, dnevnoj sobi od 20 m² kojoj je potrebno oko 150 lx opšteg svetla treba ukupno oko 3.000 lumena, ali raspoređenih na nekoliko izvora, ne u jednoj svetiljci.

‍

Jedna praktična napomena: kod LED sijalica, vati više ne govore koliko sijalica svetli, nego koliko troši. Pri kupovini gledajte broj lumena na pakovanju. LED sijalica od 800 lm svetli približno kao nekadašnja klasična sijalica od 60 W.

‍

‍

Boja svetla i verodostojnost boja

‍

Količina svetla je samo pola priče. Druga polovina leži u tome kakvo je to svetlo zapravo.

‍

Temperatura boje, izražena u kelvinima, određuje da li je svetlo toplo ili hladno. Za dnevnu i spavaću sobu, topla bela svetlost od 2.700 do 3.000 K daje prijatnu, domaću atmosferu. Za kuhinju, kupatilo i radni kutak može se ići do 3.000 do 4.000 K, jer neutralnije svetlo olakšava rad. Najvažnije pravilo je, međutim, drugo: ne mešajte različite temperature svetla u istoj prostoriji. Topla lampa pored hladne plafonske svetiljke čini da obe izgledaju pogrešno, a prostor dobija neujednačen, nemiran ton.

‍

Manje poznat, a jednako važan podatak je indeks reprodukcije boja, na pakovanju označen kao CRI ili Ra. On pokazuje koliko verno svetlo prikazuje boje - na skali do 100, gde je 100 dnevno svetlo. Jeftine LED sijalice često imaju indeks oko 80, pod kojim braon garnitura deluje sivkasto, drvo beživotno, a tople neutralne nijanse isprano. Za dom vredi birati sijalice sa indeksom od 90 ili višim. To je razlika koju je teško izmeriti, a lako videti: nameštaj pod takvim svetlom izgleda onako kako je izgledao u salonu.

‍

‍

Na kojoj visini

‍

Visina na kojoj se svetlo postavlja određuje da li osvetljava ono što treba ili zaslepljuje.

‍

Viseća lampa iznad trpezarijskog stola postavlja se najčešće 70 do 80 cm iznad ploče stola - dovoljno nisko da osvetli sto i stvori intimnu zonu, a dovoljno visoko da ne zaklanja pogled preko stola. Prečnik svetiljke okvirno odgovara polovini do dve trećine širine stola. Iznad dugačkog stola, dve ili tri manje viseće lampe osvetljavaju ravnomernije od jedne velike.

‍

Luster u delu prostorije kroz koji se prolazi mora da ostavi dovoljno prostora ispod sebe - najmanje oko 210 cm od poda. U stanu sa plafonom od 260 cm, to znači da svetiljka u zoni prolaza može da visi najviše oko 50 cm. Iznad mesta gde se ne prolazi, može da bude niže.

‍

Podna lampa za čitanje postavlja se tako da svetlo pada preko ramena, sa strane ili malo iza osobe koja čita, a ne spreda. Donja ivica abažura treba da bude otprilike u visini očiju kada sedite - najčešće oko 100 do 110 cm od poda, da svetlo osvetljava knjigu, a ne oči.

‍

Stona lampa pored garniture najbolje stoji na stočiću čija je visina približno jednaka visini naslona za ruke. Tada abažur dolazi u pravu visinu, a svetlo pada na mesto za sedenje, ne preko njega.

‍

‍

Prostorija po prostoriju, ukratko

‍

Dnevna soba zahteva sva tri sloja: meko opšte svetlo, lampu za čitanje pored omiljenog mesta za sedenje i bar jedan akcentni izvor - na polici, zidu ili biljci.

‍

Trpezarija živi od viseće lampe iznad stola. Opšte svetlo prostorije je tu sporedno; važno je da je sto osvetljen da su lica ljudi za stolom bez oštrih senki.

‍

Kuhinja ima jedan čest problem: plafonsko svetlo je iza leđa osobe koja kuva, pa njena senka pada upravo na radnu ploču. Svetlo ispod gornjih elemenata rešava to bolje od bilo koje jače plafonske svetiljke.

‍

Spavaća soba prirodno zahteva toplo, nisko i prigušeno svetlo. Plafonska svetiljka je tu najmanje važna - noću, dok ležite, ona pada pravo u oči. Noćne lampe sa obe strane kreveta i eventualno jedan akcentni izvor daju više od najlepšeg lustera.

‍

Predsoblje i kupatilo zahtevaju svetlo koje dobro osvetljava lice ispred ogledala - idealno sa strane ili spreda, u visini lica. Svetlo samo odozgo baca senke ispod očiju i čini da izgledate umornije nego što jeste.

‍

‍

Kada više svetla NIJE bolje

‍

Ovaj odeljak je važan jer se loše osvetljenje najčešće „popravlja" dodavanjem još svetla, a to retko kada pomogne.

‍

Mreža ugradnih svetiljki po celom plafonu. Deset ili dvadeset ugradnih svetiljki raspoređenih u pravilnu mrežu daje ravnomerno, ali ravno svetlo odozgo - isti problem kao jedan luster, samo umnožen. Ugradni spotovi rade najbolje kada su usmereni na nešto konkretno: zid, policu, radnu ploču.

‍

Jeftine LED trake. Trake sa vidljivim tačkama svetla, niskim indeksom reprodukcije boja i hladnim tonom deluju kao osvetljenje prodavnice, ne doma. Ako ih koristite, birajte trake sa difuzorom, toplom temperaturom i indeksom od 90 ili višim.

‍

Hladnije svetlo „jer je jače". Hladna bela svetlost deluje intenzivnije, ali ne osvetljava bolje, već samo čini prostor hladnijim. Ako je svetla premalo, rešenje je više lumena u toploj temperaturi, ne hladnija nijansa.

‍

Veliki luster u niskom prostoru. Upečatljiva svetiljka koja u stanu sa plafonom od 260 cm visi preko prolaza ne daje prostoru karakter, već ga opterećuje.

‍

Svo svetlo na jednom prekidaču. Ako se svi izvori u prostoriji pale zajedno, slojevi gube smisao. Svakom sloju mora da bude omogućeno da može da radi nezavisno.

‍

‍

Kratko: kako pristupiti

‍

1. Najmanje tri izvora svetla po prostoriji, na različitim visinama.

2. Tri sloja - opšte, radno i akcentno - i svaki na svom prekidaču.

3. Računajte lumene, ne vate - okvirno 100 do 200 lx za opšte svetlo dnevne sobe, 300 do 500 lx za čitanje i rad.

4. Topla bela svetlost (2.700 do 3.000 K) u dnevnoj i spavaćoj sobi - i ista temperatura u celoj prostoriji.

5. Indeks reprodukcije boja 90 ili više, da nameštaj izgleda prirodno, onako kako treba.

6. Viseća lampa 70 do 80 cm iznad stola, najmanje oko 210 cm prostora ispod svetiljke u zoni prolaza.

‍

‍

Zašto svetlo treba imati u vidu već pri izboru nameštaja

‍

U salonu nameštaj vidite pod svetlom salona. Kod kuće, videćete ga pod svojim. Boja tkanine, ton drveta, sjaj kože i dubina teksture mogu se pod drugačijim svetlom promeniti više nego što očekujete i upravo zato se nameštaj koji je u salonu izgledao savršeno ponekad kod kuće čini drugačijim.

‍

Zato u Salonu DAB savetujemo da pri izboru nameštaja razmislite i o tome kako je Vaš prostor osvetljen: donesite fotografiju prostorije snimljenu uveče, sa upaljenim svetlima, pored one snimljene danju. Tako izbor boje i materijala neće zavisiti od svetla u kome ste nameštaj videli, već od svetla u kome ćete sa istim živeti.

‍

‍

Birate nameštaj i niste sigurni kako će izgledati u Vašem prostoru? Pošaljite nam dve fotografije prostorije - jednu dnevnu i jednu večernju, sa upaljenim svetlima, pa ćemo Vam reći koje boje i materijali će najbolje izgledati pod svetlom koje imate.