Kako kombinovati materijale i teksture

Kada se želi miran prostor, prvi refleks je da se sve uskladi: isti materijal, ista nijansa, što manje razlika. Rezultat je najčešće suprotan od očekivanog. Soba u kojoj su garnitura, zavese, tepih i zidovi iste boje i iste glatke površine ne deluje smireno, već monotono i bez karaktera - kao fotografija sa premalo kontrasta. Oko u njoj nema za šta da se uhvati i prostor, umesto da odmara, zamara.

‍

Mir u prostoru ne dolazi iz monohromatizma, već od reda. Prostorija može da ima pet ili šest različitih materijala - drvo, lan, vunu, kamen, keramiku, metal - i da i dalje deluje potpuno mirno, ako su ti materijali raspoređeni po jasnoj logici. Upravo to je slojevitost: ne dodavanje stvari, već građenje prostora u slojevima, od onoga što ostaje decenijama, do onoga što se menja sa godišnjim dobom. Ovaj tekst objašnjava kako se ti slojevi grade, koliko je materijala dovoljno i kada slojevitost prelazi u nered.

‍

‍

Zašto tekstura, a ne samo boja

‍

U prostoru sa mirnom, neutralnom paletom, tekstura preuzima posao koji bi inače radila boja. Kada su tonovi slični, razliku između površina oko čita kroz strukturu: gruba vuna pored glatkog drveta, mat keramika pored lana, kamen pored tkanine. Te razlike daju prostoru dubinu, a da ga ne čine šarenim.

‍

Tekstura ima i drugu dimenziju koju boja nema - dodir. Garnitura, tepih pod stopalima, drvena ivica stola pod rukom, to su površine koje osećate svakog dana i one u velikoj meri određuju da li je prostor prijatan za boravak ili samo lep za gledanje. Zato slojevitost danas spada među najčešće pominjane pravce u uređenju enterijera: prostor se sve manje gradi za "fotografiju", a sve više za život u njemu.

‍

‍

Tri sloja prostora

‍

Najjednostavniji način da se materijali kombinuju bez haosa jeste da se prostor posmatra kroz tri sloja, od najtrajnijeg ka najpromenljivijem.

‍

Prvi sloj - osnova. Pod, zidovi, stolarija i najveći komadi nameštaja: ormari, regali, kuhinja. Ovaj sloj ostaje najduže i zato treba da bude najmirniji. Ovde su dovoljna jedan do dva materijala, na primer, hrastov pod i zidovi u toploj neutralnoj boji. Osnova ne treba da privlači pažnju; ona je pozadina na kojoj se sve ostalo vidi.

‍

Drugi sloj - nameštaj koji se koristi. Garnitura, trpezarijski sto i stolice, klub sto, krevet, tepih, zavese. Ovde tekstura počinje da radi posao: lanena ili bukle garnitura, vuneni tepih, masivan drveni sto, lanene zavese. Ovaj sloj nosi karakter prostora i traje godinama, ali se ne menja tako retko kao osnova.

‍

Treći sloj - završni. Jastuci, keramika, vaze, knjige, sitni predmeti od metala i stakla, biljke. Ovo je sloj u kojem je dozvoljeno najviše igre, jer se najlakše i najjeftinije menja. Upravo ovde mogu da stoje izrazitiji materijali - sjajan mesing, grubo pletivo, izražena keramika, koji bi u osnovi bili previše.

‍

Pravilo koje proizlazi iz ovoga isto je ono koje važi i za boje: što je sloj trajniji, to treba da bude mirniji. Izrazita tekstura na zidu koji se ne menja deset godina i ista tekstura na jastuku koji se menja svake sezone nisu odluke iste težine.

‍

‍

Koliko materijala je dovoljno

‍

Za jednu prostoriju, najčešće je dovoljno tri do pet dominantnih materijala. Dominantni su oni koji zauzimaju primetnu površinu: pod, garnitura, sto, tepih, zavese. Sitni predmeti u trećem sloju ne ulaze u ovaj broj.

‍

Ispod tri, sa prostorom se rizikuje da postane monoton. Iznad pet ili šest, počinje da deluje kao izložba uzoraka; svaki materijal traži pažnju, a nijedan je ne dobija. Primer uravnotežene dnevne sobe: hrastovo drvo (pod, sto, polica), lan (garnitura, zavese), vuna (tepih), kamen ili keramika (klub sto, vaze) i jedan metal u malim dozama (ručke, ram lampe). Pet materijala i prostor koji deluje potpuno mirno.

‍

‍

Ponavljanje: pravilo koje drži sve zajedno

‍

Ovo je verovatno najkorisnije pravilo u celom tekstu, a najčešće se previdi.

‍

Materijal koji se u prostoriji pojavi samo jednom deluje slučajno, kao komad koji je doneo neko drugi. Materijal koji se pojavi dva ili tri puta na različitim mestima deluje kao namera. Ako imate kožnu fotelju, koža može da se ponovi na ručkama komode ili na kaišu ogledala. Ako je klub sto od travertina, kamen može da se ponovi na podmetaču ili vazi na drugom kraju sobe. Ako je trpezarijski sto hrastov, hrast može da se ponovi na polici i ramu slike.

‍

Ponavljanje povezuje prostor u celinu i omogućava da u njemu bude više materijala, a da i dalje deluje mirno. Kada birate novi komad, korisno je zapitati se: gde se u prostoriji ovaj materijal već pojavljuje i ako nigde, gde bi mogao da se ponovi?

‍

‍

Kontrast: suprotnosti koje se slažu

‍

Slojevitost funkcioniše kroz kontrast, ali kontrolisan. Najlepše kombinacije najčešće spajaju suprotnosti:

- glatko i grubo - glatko lakirano drvo i grubo tkana vuna;

- mat i sjajno - mat keramika i sjajan metal ili staklo;

- meko i čvrsto - tapacirana garnitura i kameni klub sto;

- toplo i hladno - drvo i tekstil nasuprot kamenu i metalu.

‍

Svaka zona u prostoriji - kutak za sedenje, trpezarija, uzglavlje kreveta, treba da ima bar jedan takav kontrast. Pritom je važno da jedna strana kontrasta dominira. Mnogo toplog i mekog uz malo hladnog i čvrstog deluje prijatno; podjednako od svega deluje nemirno.

‍

Sjajne površine zaslužuju posebnu napomenu: one odbijaju svetlo i privlače pogled jače od mat površina. Zato u mirnom prostoru rade najbolje u malim dozama, kao akcenat, a ne kao osnova.

‍

‍

Kombinovanje različitih vrsta drveta

‍

Jedno od najčešćih pitanja pri uređenju glasi: Da li se različite vrste i nijanse drveta mogu kombinovati u istoj prostoriji? Mogu i gotovo uvek se i kombinuju, jer pod, nameštaj i stolarija retko potiču od istog proizvođača. Nekoliko pravila čini razliku.

‍

Jedno drvo treba da dominira. Najčešće je to pod ili najveći komad nameštaja. Ostala drveni elementi se odnose prema njemu.

‍

Uskladite podton. Kao i kod boja, drvo ima topao podton (žućkast, crvenkast itd.) ili hladniji (sivkast). Različite nijanse istog podtona se slažu; mešanje toplog i hladnog podtona najčešće deluje kao greška.

‍

Birajte jasan kontrast ili sličnost - ne „skoro isto". Svetao hrast i taman orah zajedno deluju kao namera. Dve gotovo iste, ali ne identične nijanse hrasta, deluju kao pokušaj da se nešto uskladi, koji nije uspeo. Ako ne možete da pogodite istu nijansu, idite na jasno drugačiju.

‍

Pazite na imitacije uz pravo drvo. Folija sa otiskom drveta pored pravog drveta ili furnira otkriva se brže nego kada stoji sama - ponavljanje šare i odsustvo prirodnih nepravilnosti postaju vidljivi u poređenju. Ako kombinujete, neka imitacija bude jasno drugačijeg tona ili na manjoj površini.

‍

‍

Veličina teksture i dodir

‍

Kao što se dezeni kombinuju tako što se meša veliki, srednji i sitni uzorak, tako se i teksture kombinuju po krupnoći. Krupno pletivo pleda, srednja struktura bukle tkanine i fino tkanje lana zajedno deluju bogato; tri podjednako krupne teksture jedna pored druge deluju teško.

‍

Pri tome je dobro razlikovati površine koje se dodiruju od onih koje se samo gledaju. Garnitura, tepih, uzglavlje, ivica stola - ovde prijatan dodir ima prednost nad izgledom. Na zidu, polici ili plafonu tekstura može biti izrazitija, jer se doživljava okom.

‍

Kao i kod zidnih panela: tekstura se vidi pod bočnim svetlom. Svetlo koje pada sa strane, sa prozora ili iz lampe postavljene u ugao, otkriva strukturu vune, lana i drveta. Jako svetlo spreda poravnava sve površine, pa i najpažljivije birani materijali deluju isto.

‍

‍

Završni sloj i godišnja doba

‍

Treći sloj je mesto na kome prostor može da prati godišnja doba, a da se ništa trajno ne menja. Leti, lan i pamuk deluju lakše i svežije; u jesen i zimu, vuna, somot, pliš i deblje pletivo daju toplinu koju osećate i kada ih samo pogledate.

‍

Promena je jednostavna i ne mora da bude velika: vuneni pled na garnituri, deblje zavese ili dodatni sloj preko lanenih, jastuci u toplijoj teksturi, tepih tamo gde ga leti nema. Osnova i nameštaj ostaju isti, menja se samo sloj koji je zato i predviđen.

‍

‍

Kada slojevitost postaje nered

‍

Ovaj odeljak je važan jer se slojevitost često pogrešno razume kao „što više, to bolje".

‍

Kada je tekstura na svakoj površini. Oku su potrebne i mirne površine - prazan deo zida, glatka ploča stola, jednobojna zavesa. Kada je sve teksturisano, ništa se ne izdvaja i prostor postaje nemiran. Slojevitost zahteva i praznine.

‍

Kada se svaki materijal pojavljuje samo jednom. Deset materijala od kojih se svaki pojavljuje jednom nije slojevit prostor, nego zbirka pojedinačnih komada.

‍

Kada se pokušava da se završnim slojem ispravi osnova. Jastuci i pledovi ne mogu da nadoknade garnituru koja ne odgovara prostoru ili pod koji se ne slaže sa nameštajem. Ako je problem u prvom ili drugom sloju, dekoracija ga samo prekriva.

‍

Kada se ne uzme u obzir održavanje. Bogate teksture - bukle, pliš, krupno pletivo, resice, duboki reljef, skupljaju prašinu i dlaku kućnih ljubimaca, a bukle i petljasta tkanja lako se zakače za kandže. U domaćinstvu sa ljubimcima i malom decom, izrazite teksture je pametnije staviti u treći sloj, gde se lako peru ili menjaju, nego na garnituru.

‍

‍

Kratko: kako pristupiti

‍

1. Počnite od osnove. Jedan do dva mirna materijala za pod, zidove i najveće komade.

2. Ograničite broj dominantnih materijala na tri do pet po prostoriji.

3. Ponovite svaki materijal bar dva, a najbolje tri puta u prostoriji.

4. Obezbedite kontrast u svakoj zoni - glatko i grubo, mat i sjajno, meko i čvrsto - uz jasnu dominaciju jedne strane.

5. Kod drveta, neka jedno dominira, uskladite podton i izbegavajte „skoro isto".

6. Ostavite mirne površine - praznine su deo slojevitosti.

7. Izrazite teksture stavite u završni sloj, gde se lako menjaju prema trenutnoj želji ili godišnjim dobima.

‍

‍

Zašto se materijali biraju zajedno, a ne jedan po jedan

‍

Tekstura se ne može proceniti izolovano. Isti lan deluje drugačije pored hrasta, a drugačije pored oraha; ista vuna deluje drugačije pored kamena nego pored kože. Materijali se kombinuju u paru i u grupi i zato se najčešća greška pravi kada se svaki komad bira zasebno, jedan u jednoj prodavnici, drugi u drugoj, treći sa fotografije.

‍

Zato u Salonu DAB savetujemo da materijale uporedite uživo i jedne pored drugih: uzorak tkanine garniture pored drveta stola, tepih pored podne obloge, keramiku pored kamena. Ako možete, ponesite uzorak poda ili fotografiju prostora pri dnevnom svetlu, kao i listu komada koje zadržavate. Sajt i ponuda dekoracije služe da vidite mogućnosti; da li se materijali zaista slažu, vidi se tek kada stoje jedan pored drugog.

‍

‍

Uređujete prostor i niste sigurni kako da uskladite materijale? Pošaljite nam fotografiju prostorije i navedite šta od nameštaja ostaje, pa ćemo Vam predložiti koji materijali i teksture bi prostoru dali dubinu, a da isti ostane miran.