Kako pravilno izmeriti prostor i nameštaj pre kupovine

Većina ljudi u procesu merenja prostora, meri pogrešnu stvar. Uzme se metar, izmeri dužina zida, zapiše broj, pa se sa tim brojem ide u salon. Problem je što dužina zida govori vrlo malo o tome da li će nameštaj u tom prostoru imati funkciju. Nameštaj koji „staje" po dužini može da blokira vrata, zatvori prolaz, onemogući otvaranje ormara ili da uopšte ne prođe kroz stepenište prilikom isporuke.

‍

Pravilno merenje nije prepisivanje jedne dimenzije. To je provera tri odvojene stvari: prostora koji nameštaj zauzima, prostora koji mu je potreban oko sebe i puta kojim će stići do Vaše prostorije. Ako se izmeri samo prvo, dve najskuplje greške ostaju neotkrivene do dana isporuke. Ovaj tekst objašnjava kako se meri svaka od te tri stvari i kojim redosledom.

‍

‍

Šta Vam je potrebno pre nego što počnete merenje

‍

Alat je jednostavan, ali svaki deo ima svrhu:

• Metar - kruti (stolarski) ili laserski. Platneni krojački metar nije pouzdan jer se rasteže i savija.
• Papir i olovka, ili beležnica u telefonu.
• Lepljiva traka (molerska) - za označavanje gabarita na podu. Ovo je korak koji većina preskoči, a najviše pomaže.

‍

Merite u centimetrima, ne u metrima sa decimalama i zapisujte odmah. Razlika između 2,45 m i 245 cm je samo u zapisu, ali u salonu je lakše i sigurnije raditi sa celim brojevima.

‍

‍

Korak 1: Izmerite prostoriju

‍

Počnite od osnovnog oblika prostorije, pa dodajte sve što u nju zadire.

‍

Izmerite dužinu i širinu prostorije, uza sve zidove. Ako prostorija nije pravilan pravougaonik, izmerite svaki zid posebno.

‍

Izmerite visinu plafona. Ovo je važno kod ormara i visokih regala, posebno ako planirate elemente do plafona, jer se tada računa i prostor potreban za postavljanje (uspravljanje ormara u prostoriji traži nekoliko centimetara više od njegove visine).

‍

Ucrtajte sve što zadire u prostor. Ovo je deo koji se najčešće propušta, a menja sve:

- Vrata: gde su, koliko su široka i na koju stranu se otvaraju. Vrata koja se otvaraju u prostoriju „oduzimaju" zonu koja mora ostati prazna.

- Prozori: pozicija i visina donje ivice od poda. Nameštaj viši od te ivice zaklanja prozor i svetlo.

- Radijatori: pozicija i koliko štrče od zida. Nameštaj se ne postavlja tik uz radijator jer blokira grejanje i toplota može oštetiti materijal.

- Utičnice i prekidači: pozicija. Komoda ili ormar postavljen preko utičnice čini je neupotrebljivom.

- Niše, stubovi, kosine i spuštanja plafona: mere se posebno, jer u njih često ne staje standardni komad.

‍

Kada sve ovo zapišete, imate skicu prostorije, ne samo dva broja.

‍

‍

Korak 2: Izmerite prostor OKO nameštaja, ne samo za nameštaj

‍

Ovo je najvažniji korak i onaj koji odvaja pravilno merenje od površnog. Nameštaj ne zauzima samo svoju površinu, već i zonu oko sebe, koja mora ostati slobodna da bi se isti koristio.

‍

Minimumi koje vredi zapamtiti:

- Glavni prolaz kroz prostoriju: najmanje 80 do 90 cm slobodne širine.

- Ispred klasičnih vrata ormara: 50 do 60 cm, da bi se vrata otvorila do kraja. Ako toliko prostora nema, klizni ormar je logičniji izbor.

- Oko trpezarijskog stola: najmanje 75 cm od ivice stola do zida ili nameštaja, da stolica može da se izvuče. Ako iza stolice neko treba i da prođe dok drugi sede, 110 do 120 cm.

- Između garniture i klub stola: najmanje 40 cm.

- Ispred fioka i elemenata koji se izvlače: koliko fioka izlazi kada je potpuno izvučena, plus prostor za osobu koja stoji ispred nje.

- Oko kreveta: najmanje 60 do 70 cm sa strane sa koje se ustaje.

‍

Praktično, to znači da se pri planiranju prvo ucrtaju ovi razmaci, pa se tek onda vidi koliko prostora ostaje za sam nameštaj.

‍

‍

Korak 3: Izmerite put isporuke

‍

Ovo je korak koji se najčešće preskoči, a nosi najskuplju grešku: nameštaj koji je plaćen, isporučen i ne može da uđe u stan.

‍

Izmerite, redom:

- Širinu i visinu ulaznih vrata zgrade i stana, kao i vrata prostorije u koju nameštaj ide.

- Dimenzije lifta: širinu, dubinu i visinu kabine, kao i širinu vrata lifta. Komad koji staje u lift po dužini često ne prolazi kroz vrata lifta.

- Stepenište: širinu i još važnije, prostor za zaokret na odmorištu. Uzak zaokret je češći problem od uskog stepeništa.

- Hodnike i uglove unutar stana, posebno ako se ide iz uskog predsoblja u prostoriju pod pravim uglom.

‍

Kod velikih komada: ugaonih garnitura, troseda, visokih ormara... obavezno pitajte u salonu da li se komad isporučuje rasklopljen ili u delovima. U zavisnosti od toga, ista garnitura može da bude bezbrižna isporuka ili nerešiv problem.

‍

‍

Provera koja vredi više od svih brojeva

‍

Kada imate mere i konkretan komad na oku, uradite sledeće: označite gabarit nameštaja lepljivom trakom na podu, u pravoj veličini, na tačnom mestu gde bi stajao.

‍

Zatim živite sa tim obrisom nekoliko dana. Prolazite pored njega, obilazite ga, otvarajte vrata i fioke u toj prostoriji. Vrlo brzo ćete osetiti ono što brojevi ne pokazuju - da li je prolaz zaista dovoljan, da li vrata udaraju, da li prostorija deluje tesno.

‍

Ovo je najjednostavnija i najkorisnija provera pre kupovine i jedina koja pretvara apstraktne dimenzije u stvaran osećaj prostora. Kod velikih komada, tih nekoliko dana sa trakom na podu vredi više nego bilo koji kalkulator dimenzija.

‍

‍

Najčešće greške pri merenju

‍

Vredi znati gde se najčešće greši, jer su greške predvidive:

Merenje samo na jednom mestu. Zidovi u starijim zgradama nisu uvek pravi. Izmerite dužinu zida na dva-tri mesta (pri podu, na sredini, pri vrhu) i računajte sa najmanjom vrednošću.

Zanemarivanje lajsni. Podne lajsne sprečavaju da nameštaj potpuno nalegne uz zid, pa efektivno gubite jedan do dva centimetra. Kod komada koji tačno staje, to je razlika između „ulazi" i „ne ulazi".

Merenje bez tepiha ili sa privremenim podom. Ako planirate promenu poda ili dodavanje tepiha, izmerite kako će to finalno izgledati, a ne kako je sada.

Zaboravljanje smera otvaranja vrata. Vrata prostorije koja se otvaraju unutra, zauzimaju zonu koja mora ostati prazna. Isto važi i za orijentaciju ugaone garniture - leva ili desna, prema rasporedu zidova.

Merenje „na oko" jer je prostor očigledno veliki. U velikim prostorijama greška se oprašta; u malim se vidi svakog dana, ali čak i u velikoj prostoriji, put isporuke može da bude uzak.

‍

‍

Kratko: redosled

‍

1. Izmerite prostoriju - sve zidove, visinu i sve što u nju zadire (vrata, prozori, radijatori, utičnice, niše).

2. Ucrtajte obavezne razmake - prolaze i zone za otvaranje, pre nego što uopšte gledate nameštaj.

3. Izmerite put isporuke - vrata, lift, stepenište, zaokreti.

4. Zapišite sve na skicu, u centimetrima.

5. Označite gabarit trakom na podu i proverite osećajem, ne samo brojkom.

6. Tek onda birajte - sa merama i skicom u ruci.

‍

Nijedan korak nije formalnost. Svaki preskočen korak je greška koja se otkriva tek kada je nameštaj već plaćen.

‍

‍

Zašto mere vrede najviše kada ih donesete sa sobom

‍

Mere same po sebi ne rešavaju izbor, one ga omogućavaju. Sa skicom prostorije u ruci, razgovor u salonu prestaje da bude nagađanje i postaje konkretan: umesto „mislim da bi ovo moglo da stane", odgovor je „ovo staje, ovo ne staje, a ovo staje, ali Vam zatvara prolaz".

‍

Zato u Salonu DAB uvek preporučujemo da ponesete mere i skicu prostora, čak i grubu, nacrtanu rukom. Nije potrebno da imate precizan tehnički crtež; dovoljno je da postoje dužine zidova, položaj vrata i prozora i naznaka gde bi nameštaj trebalo da stoji. Sa tim podacima možemo zajedno da proverimo šta ima smisla, šta nema i šta biste najverovatnije zažalili, pre nego što se bilo šta poruči.

‍

‍

Niste sigurni šta i kako da izmerite pre dolaska u salon? Javite nam se - recite koju prostoriju opremate, pa ćemo Vam reći koje mere su Vam potrebne i na šta da obratite pažnju kada merite.